Danas praznik svetog Kirjaka i početak "prave" jeseni

Praznik svetitelja i podvižnika hrišćanske vere Kirjaka Otšelnika, u narodu poznat i kao Miholjdan, biće obeležen danas u hramovima Srpske pravoslavne crkve i kao krsna slava u pravoslavnim domovima.

Prema predanju, sveti Kirjak je rođen u Korintu krajem četvrtog veka i za života je smatran stubom hrišćanstva i uzorom monaških vrlina. Vrlo rano je počeo da se divi ustrojstvu spasenja ljudskog roda, a želja za duhovnim životom odvela ga je u Jerusalim, gde je stupio u manastir i dobio početna uputstva o monaškom životu. Boravio je u više manastira posvećen hrišćanskoj veri i boreći se protiv jeresi.
Predanje kaže da je bio krupan i snažan čovek, iako je ceo život proveo u strogom postu. Pred kraj života boravio je u monaškoj obitelji svetog Haritona, gde su monasi jeli jedanput dnevno i to po zalasku sunca. Kirijaka su monasi poštovali kao iscelitelja i utešitelja bolesnih i nevoljnih. Poživeo je 109 godina i upokojio se 557. godine u pustinji gde je proveo starost i poslednje godine života.
U pravoslavnom kalendaru se na ovaj praznik pominje i osvećenje bazilike svetog Mihaila u okolini Rima, što objašnjava ime praznika. Sveti Kirjak se slavi u Boki Kotorskoj kao zaštitnik pomoraca, a u pojedinim srpskim selima se održavaju zavetine i organizuju litije. U Valjevu i okolini se na ovaj dan održavaju narodni i crkveni sabori.
Po narodnom verovanju, posle Miholjdana nastupa prava jesen, a ako se topli dani nastave u narodu se taj period zove "miholjsko leto."

Ove nedelje: Miholjsko leto

Pon. 13.10.. Uto. 14.10.. Sre. 15.10.. Čet. 16.10.. Min.temp. 10°C 11°C 12°C 11°C Max.temp. 21°C 22°C 21°C 22°C Brzina vetra 2m/s 1m/s 4m/s 1m/s

Grad utopljen u sivilo

Glavnim gradskim trgom u Kruševcu dominira Spomenik kosovskim junacima, uz crkvu Lazaricu, jedan od dva simbola po kojima se ovaj grad prepoznaje. Nažalost, monumentalni spomenik, delo vajara Đorđa Jovanovića, nalazi se u poprilično sumornom ambijentu, jer trg okružuju građevine čija je estetska vrednost veoma diskutabilna.
Blic * Slavisa Milenkovic

Trg kosovskih junaka je današnji izgled, najvećim delom, dobio u periodu između 1965. i 1975. godine kada je porušen veći broj starih objekata, dok su na njihovom mestu nikli novi, veći, ali sumnjivih estetskih vrednosti.
Spomenik kosovskim junacima, delo vajara Đorđa Jovanovića, za koji je temeljac postavljen na dan obeležavanja 500 godina od Kosovske bitke, otkrio je kralj Petar I Karađorđević. Maketa spomenika je dobila nagradu na Velikoj izložbi u Parizu, ali su se tokom rekonstrukcije trga neki nadobudni partijski funkcioneri zalagali za njegovo izmeštanje. Spomenik je nekako preživeo, ali neki drugi objekti nisu. Hotel „Pariz“, prvi hotel u unutrašnjosti Srbije sa sobama za prenoćište i velikom salom, sagrađen još krajem 19. veka, srušen je 1970. godine, a na njegovom mestu je izgrađena zgrada „Kocka“ oko čijih estetskih vrednosti se stručnjaci i dan-danas spore.
Nekoliko godina ranije, 1966. godine, srušena je i robna kuća „Luvr“, a umesto nje je podignuta „Deva“. U požaru koji je izbio u martu 1997. godine „Deva“ je izgorela, a danas se u renoviranom objektu nalaze „Maksi market“ i butici različite robe.

Na Dan republike 1967. godine svečano je otvoren i Dom sindikata, ogromna zgrada u kojoj su nekada bile smeštene „društvene organizacije“, a danas Radio-televizija Kruševac, Narodna biblioteka, Poslovni centar. U umetničkom smislu u Domu sindikata najvrednija je freska „Obretenje Lazarevo“ čuvenog Milića od Mačve, rađeno u tehnici „al seko“, koju su neki svojevremeno hteli da prekreče.

Nizu objekata sagrađenih u vreme koje Kruševljani pamte kao doba progresa i napretka pripadaju i zgrada Suda i hotel „Rubin“, otvoren neposredno pred Dan mladosti 1975.
Rušilačko-graditeljski zanos sedamdesetih godina neki stari objekti su, na sreću, izbegli. Kuća Simića je jedan od najstarijih objekata u Kruševcu. Bila je kuća begova Vrenčević, a kasnije je Knjaz Miloš poklonio kumu Stojanu Simiću, prvom nadziratelju oslobođenog Kruševca. Od 1954. godine služi kao prostor stalne postavke Narodnog muzeja, a potom i mesto spomen-zbirke Dragoslava - Fige Vasiljevića i Milana Milovanovića. Nažalost, iako su za rekonstrukciju krova data velika sredstvo, još nije u funkciji, a od silnih suncobrana obližnjih ugostiteljskih objekata u većem delu godine od nje se može videti samo krov.
U lepše objekte u centru Kruševca spada nekadašnja zgrada Načelstva u kojoj se nalazi sedište lokalne uprave, a svoju vrednost ima i hotel “Evropa” sagrađen 1938. godine. Pre nekoliko meseci, zbog probijanja ulice, praktično je uništena bašta ovog hotela, godinama omiljeno sastajalište Kruševljana. U poslednjih nekoliko godina dosta je investirano i u uređenje Ulice Majke Jugovića koja izlazi na glavni trg.

Kruševljani na različite način doživljavaju centar svog grada.
- Pre dve godine je formirana grupa za uređenje gradskog trga, čak su urađeni i neki projekti, ali se na tome stalo. Ima puno toga što ruži centar Kruševca. Nije rešen problem parkinga, parterno uređenje i mobilijar su jako loši, a neplanske rekonstrukcije Doma sindikata su tek posebna priča. Imali smo šansu da deo problema rešimo nakon požara u “Devi” i da ispod robne kuće sagradimo garažu, ali smo tu šansu propustili. Ruglo su i razni pojedinačni, netipski objekti - priča arhitekta Vladica Aranđelović.
Naravno, ima i onih kojima se gradski trg i prostor oko njega dopadaju.
- Meni se centar sviđa baš ovakav kakav jeste. Sve je na svom mestu. Možda bih malo sredila plato ispred Doma sindikata, žardinjere i ploče koje se tu nalaze, dodala neki jarbol za zastave, ali ostalo je u redu - kaže slikarka Ljiljana Simić.

Anketa: Šta je najveće ruglo u vašem gradu? Marija Stojadinović - Najveće ruglo u centru grada je “Kocka” i kada bih mogla, rado bih je srušila. Ništa lepše nisu ni zgrada Doma sindikata i hotel “Rubin”. Čitav trg je socrealistički siv, bezbojan, ima tu čudnu pepeljastosivu boju. Goran Babić - Najružniji deo trga je česma ispred Suda. Smeta mi i što plato ispred Doma sindikata nije sređen i što često dovlače tezge pa u centru grada prave pijacu. Pored spomenika, lepo izgledaju i viseće korpe sa cvećem na banderama i uređen travnjak ispred hotela “Rubin”. Snežana Jevtić - Najružnije su ploče koje su ili polomljene ili loše postavljene pa kada je kiša uvek se isprskate vodom. Ne sviđa mi se i što čitav centar ima nekako pepeljastosivu boju. Sviđa mi se što se održavaju cvetne površine kod spomenika. Milan Marković - Najveći problem centra Kruševca je to što ovde saobraćaj prolazi kroz centar grada. Kada bi se to rešilo, kao u drugim gradovima koji su zatvorili centar, onda bi moglo da se govori o drugim stvarima. Velika, uređena pešačka zona dala bi šarm gradu i učinila kompletan ambijent lepšim. Danijel Avramović - BID zona je trebalo da bude ekskluzivna pešačka zona, a pretvorili su je u parkiralište za bahate vozače, pa dok šetate morate da vozite slalom između automobila. Lepši deo centra grada su korpe sa cvećem na banderama i zelene površine kod „Rubina“. Vojkan Lazarević - Centar ruže brojne svetleće reklame koje niko ne održava. Na svetlećim reklamama na Domu sindikata neka svetla ne rade mesecima. Inače kompletan Dom sindikata bi trebalo srediti. „Kocka“ je ruina, potpuno zapuštena i trebalo bi je nekako dovesti u red.

Krusevac u vestima

IMK 14. oktobar traži strateškog partnera

Predstavnici kruševačke Industrije mašina i komponenata (IMK) „14. oktobar" zatražili su juče od države da za tu fabriku pronađe strateškog partnera, kao za kragujevačku „Zastavu".

IMK „14. oktobar" bi da im država pronađe strateškog partnera, kao za kragujevačku „Zastavu. Ovaj zahtev su potpredsedniku vlade i ministru ekonomije i regionalnog razvoja Mlađanu Dinkiću uputili predstavnici Sindikata metalaca, lokalne samouprave Kruševca, Regionalne privredne komore, fabričkog sindikata i poslovodstva IMK „14. oktobar".

- Imamo informaciju da je za fabriku zainteresovan investitor iz Italije i očekujemo da njega i druge investitore, ako ih ima, Ministarstvo ekonomije pozove i ponudi im uslove koje neće moći da odbiju - navedeno je u dopisu.

Kako se navodi, da bi se doveo strateški partner, treba da se otpuste nekomercijalni dugovi „14. oktobra", i da se omogući da ta fabrika koristi pogodnosti odluke vlade o utvrđivanju programa za rešavanje problema viška zaposlenih.

Zoran Radmanovac, generalni direktor IMK „14. oktobar", kazao je da je fabrika nakon propalog tendera 2005. agresivnije krenula na tržište i da od tada beleži godišnji rast realizacije za 15 do 20 odsto. - Ovu godinu završićemo sa realizacijom od milijardu dinara, a u pojedinim pogonima se radi u dve ili tri smene - rekao je on. (BIZNIS)

Smanjen broj nezaposlenih

Na području Rasinskog okruga trenutno ima 27.190 nezaposlenih, a u Kruševcu 16.384, što je za oko 10 odsto manje nego u istom periodu prošle godine.

Direktor kruševačke filijale Nacionalne službe za zapošljavanje, Predrag Marković kazao je danas novinarima da je u odnosu na prošlu godinu, na nivou Okruga zabeleženo povećanje zapošljavanja od oko 13 odsto, dok je u Kruševcu za oko 5,5 odsto bilo više zaposlenih.
On je dodao da uporedni podaci pokazuju da je za devet meseci ove godine u Kruševcu oglašeno 6.384 slobodnih radnih mesta i zaposleno je 6.007 radnika, dok je u istom periodu prošle godine bilo slobodno 6.532 radna mesta, a zaposleno 5.679 osoba.
U prvih devet meseci ove godine u Rasinskom okrugu je evidentirano 10.513 slobodnih radnih mesta i zaposleno 9.821 lice, dok je u istom periodu prošle godine bilo 10.046 slobodnih radnih mesta, a 8.640 ljudi je došlo do posla, kazao je Marković.
Smanjenju broja nezaposlenih, prema njegovim rečima, osim povećanja zapošljavanja doprinela je i činjenica da se određeni broj lica, koja nisu aktivna u traženju posla, briše sa evidencije.
Marković je objasnio da se mesečno sa evidencije briše između 600 i 1.000 lica na području Okruga i da oni maksimalno tri meseca mogu da budu van evidencije, nakon čega se ponovo upisuju.

Predstavnici službe za zapošljavanje saopštili su i da je sprovođenjem aktivnih mera zapošljavanja, poput korišćenja raznih subvencija za novozapošljavanje, samozapošljavanje, tokom devet meseci do posla došlo 766 lica, dok je u prošloj godini na taj način zaposleno 434 osobe, a u 2006. godini 278. U devet meseci ove godine zaposlena su i 54 lica sa invaliditetom, što je povećanje od 20 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Заплењен арсенал оружја

Полиција је ухапсила Драгана П. (42) из Каоника код Крушевца, због недозвољеног држања оружја и експлозивних материја, саопштио је МУП Србије.

Приликом претреса стана и других просторија, полиција је од Драгана П. одузела 12 пиштоља, четири пушке, три пригушивача, четири оптичка нишана, више од 3.000 комада бојеве муниције различитог калибра и пратећу опрему.

Драган П. ће уз кривичну пријаву, бити приведен истражном судији Општинског суда у Крушевцу.